Tag: airserbia

Trenutna mreža linija Wizz Aira iz Beograda.

NAPOMENA O OZNAČAVANJU: Ovaj izveštaj razdvaja potvrđene/prijavljene činjenice (regulatorne izmene, izjave Wizz Aira, broj vazduhoplova u bazi, podatke o linijama) od analitičkih/spekulativnih zaključaka (koje konkretne linije opstaju, dobijaju „W“ obrazac ili se ukidaju; gde odlaze 4 vazduhoplova).

Predviđanja o opstanku linija predstavljaju strukturirani zaključak autora izveden iz potvrđenih podataka o preklapanju linija i sopstvenih izjava Wizz Aira o ograničenjima — NISU potvrđene odluke aviokompanije. Wizz nije objavio plan za Beograd po linijama za zimu 2026/27. i navodi da će odluku doneti do kraja septembra 2026.

Sve trenutne linije iz Beograda (BEG) prema Wizz Airovoj mreži.

Ukratko

• Tri beogradske linije koje najverovatnije opstaju u punom obimu su London/Luton (koji operiše Wizz Air UK, strani AOC, na koji se pravilo ne odnosi) i — po analitičkom zaključku — Larnaka i Malta, jer se i sada često lete vazduhoplovima registrovanim/baziranim u drugim zemljama, a ne jednim od četiri vazduhoplova bazirana u Beogradu na koje se srpsko pravilo odnosi. Samo je London/Luton čvrsto potvrđen kao izuzet iz domašaja pravila.
• Linije sa najvećim rizikom potpunog ukidanja su duge skandinavske deonice (Stokholm, Geteborg, Malme) i tanji sezonski letovi za slobodno vreme lansirani 2026. (Aligero, Palermo, Piza, sezonski Grenobl, kao i Alikante) — Wizz je izričito naveo da Skandinavija nije kompatibilna sa „W“ obrascem zbog ograničenja radnog vremena posade, dok linije za slobodno vreme nemaju preklapajući međugradski čvor u nekoj bližoj bazi.
• Četiri beogradska vazduhoplova bi najverovatnije bila preusmerena u baze Wizz Aira na Balkanu i u Španiji koje najbrže rastu — Skoplje, Tiranu, Sofiju, Podgoricu i nove baze u Madridu/Valensiji — ali nijedan izvršni direktor Wizz Aira nije zvanično naveo gde konkretno idu ti vazduhoplovi; jedini potvrđeni mehanizam su letovi po „W“ obrascu iz drugih baza (Skoplje je navedeno kao primer).

Kako je došlo do ovoga?

• Srpski Direktorat civilnog vazduhoplovstva (DCV) izmenio je Pravilnik o izdavanju dozvola stranim avio-prevoznicima, koji je 27. marta 2026. potpisao v.d. direktora Ognjen Babić. Pravilnik zahteva da avio-prevoznici iz EU koji koriste prava trećih/četvrtih sloboda „počinju i završavaju“ letove unutar EU (ili svoje matične države), što po Wizz Airu sprečava kompaniju da bazira vazduhoplove u Beogradu. DCV odgovara da izmena „ne predstavlja ograničenje saobraćajnih prava“ i da se „jednako primenjuje“ na sve avio-prevoznike.
• Wizz u Beogradu ima bazu od 4 vazduhoplova, otvorenu 20. maja 2010., koja opslužuje (prema sopstvenoj izjavi WizzAir-a od 2. juna 2026.) „29 linija do 26 gradova u 10 zemalja“, sa „više od 150 direktnih radnih mesta u avijaciji“, i „blizu dva miliona putnika“ ka/iz Srbije prošle godine. To je jedina baza strane aviokompanije u Srbiji. (Wizz je u različitim izjavama navodio 23, 25, 26 ili 29 linija, u zavisnosti od sezonskih promena mreže.)
• Beogradski udeo Wizz Aira u kapacitetu je značajan, ali je na drugom mestu iza AirSerbia-e: prema OAG podacima koje navodi Aviation Week, Wizz ima 20,9% kapaciteta na aerodromu Beograd „Nikola Tesla“ (AirSerbia 51,9%) i 19,3% kapaciteta polaznih sedišta iz Srbije na nacionalnom nivou (Air Srbija 37,3%).
• Wizz mora da podnese red letenja za zimu 2026/27. (sezona počinje 25. oktobra 2026.) najmanje 30 dana unapred, i najavio je da će o sudbini baze odlučiti do kraja septembra 2026. Wizz je potvrdio da će nastaviti da leti za Beograd i ako baza bude zatvorena, ali sa manjim brojem letova; zatvaranje bi „prevashodno pogodilo jutarnje polaske“.
• Evropska komisija je  potvrdila da je „u kontaktu sa srpskim vlastima po ovom pitanju, s ciljem provere usklađenosti ove uredbe sa obavezama Srbije prema Sporazumu o zajedničkom evropskom vazdušnom prostoru (ECAA)“, nakon žalbe Wizz Aira. Wizz je isključio mogućnost osnivanja srpskog AOC-a (operativne dozvole).

Mehanizam „W“ obrasca (potvrđeno od strane Wizz Aira)

• Wizz je (jul 2026.) izjavio da se kao rešenje razmatra „W“ obrazac: vazduhoplov baziran na drugom mestu (Wizz je naveo Skoplje) leti do međugradskog čvora (Wizz je naveo Bazel), zatim leti Bazel–Beograd–Bazel, i onda se vraća u matičnu bazu. Ovo zahteva da međugradski čvor opslužuju i beogradska mreža i partnerska baza.
• Wizz je izričito upozorio da se ovo „može primeniti samo na ograničen broj linija“ zbog ograničenja radnog vremena posade i „relativno dugih letnih deonica iz Beograda ka destinacijama kao što su one u Skandinaviji“.

Primer dve moguće W rotacije: Podgorica–Milano–Beograd–Milano–Podgorica i Skoplje–Fridrihshafen–Beograd–Fridrihshafen–Skoplje.

Kontekst flote i kapaciteta baza (potvrđeno)

• Flota Wizz Air grupe: oko 262 vazduhoplova Airbus na dan 31. marta 2026. (kraj fiskalne 2026. godine). Prema rezultatima za FG26 (11. jun 2026.), 30 vazduhoplova bilo je prizemljeno zbog pregleda motora Pratt & Whitney GTF na dan 31. marta 2026. (u odnosu na 42 godinu dana ranije), sa poboljšanjem na 24 prizemljena vazduhoplova na dan 5. juna 2026.; prognoza je 15–20 do kraja FG27, i nula do kraja kalendarske 2027. Ovo u bliskoj budućnosti ograničava stvarno raspoloživ broj rezervnih vazduhoplova.
• Prognoza rasta za FG27: prvo polugodište (leto) rast ASK +24% / broj sedišta oko +30% na godišnjem nivou. Izvršni direktor Jožef Varadi potvrdio je da izmenjeni ugovor sa Airbusom „vraća godišnji rast flote na približno 10–12%, sa ranijeg tempa širenja od 20%, počev od fiskalne 2027.“ Većina kapaciteta oslobođenog na Bliskom istoku (izlazak iz Abu Dabija u septembru 2025. i obustave letova za Izrael) preusmerena je na „ključna tržišta CIE (Centralne i Istočne Evrope)… Španiju, Italiju, Hrvatsku, Albaniju i druge“.
• Broj vazduhoplova po regionalnim bazama (2026.): Skoplje 7; Tirana 15 (letnji vrhunac); Sofija 8; Podgorica 2 (baza otvorena marta 2026.); Budimpešta 19; Bukurešt oko 21 na dva aerodroma; nove baze Madrid (2) + Valensija (2) otvaraju se 2–3. novembra 2026.

Detalji

1) Predviđanja na nivou linija za trenutnu beogradsku mrežu

Metodologija: Linija može opstati praktično neizmenjena samo ako

(a) je opslužuje podružnica/AOC i vazduhoplovi koji NISU bazirani u Beogradu (London/Luton preko Wizz Air UK; Larnaka preko baze na Kipru; Malta preko Wizz Air Malta), ili

(b) je „W“ obrazac geografski moguć — tj. destinacija je takođe pokrivena iz neke bliske baze, tako da rotacija sa zajedničkim međugradskim čvorom funkcioniše — I radno vreme posade to dozvoljava. Sve ostalo je pod visokim rizikom. Matrica preklapanja linija ispod je izrađena na osnovu podataka o linijama iz 2026. (FlightConnections, saopštenja Wizz Aira, airserviceone).

(a) Verovatno nastavljaju bez većih promena (najniži rizik):

• London/Luton — POTVRĐENO izuzeto iz domašaja pravila. Operiše WizzAir UK (W9), vazduhoplovima registrovanim u Velikoj Britaniji, na osnovu bilateralnog sporazuma UK–Srbija; strani prevoznik, strano poreklo. (Napomena: frekvencija je već smanjena nezavisno od ovog spora — navodno oko 4 puta nedeljno naredne zime, u odnosu na ranije dnevne letove.)
• Larnaka — VEROVATNO opstaje (analitička procena). Wizz ima rastuću bazu od 5 vazduhoplova na Kipru/Larnaki; zime 2025/26. letovi za Larnaku (4x nedeljno) su već bili opsluženi vazduhoplovom baziranim na Kipru, a ne beogradskim avionom. Rotacija bazirana na Larnaki obrascu (LCA–BEG–LCA) bi zaobišla pravilo slično kao i Luton. Pouzdanost: srednja.
• Malta — VEROVATNO opstaje (analitička procena). Wizz Air Malta (W4) je najveća podružnica grupe; rotacija sa malteškim AOC-om/bazom (MLA–BEG–MLA) predstavlja prirodnu strukturu stranog porekla. Pouzdanost: srednja.

London/Luton

Malta

Larnaka

(b) Mogu nastaviti sa smanjenom frekvencijom preko „W“ obrasca (srednji rizik): Ove beogradske destinacije TAKOĐE opslužuje neka bliska baza, čime je zajednički „W“ obrazac geografski moguć (frekvencije bi verovatno opale, a raspored bi se pomerio sa jutarnjih termina). Matrica mogućnosti (✅ = baza takođe opslužuje taj grad u 2026.):

• Najbolji kandidati za „W“ obrazac: Bazel (primer koji je Wizz naveo), Barselona, Pariz/Bove i Milano imaju najšire preklapanje kroz četiri do pet baza i najverovatnije će opstati u smanjenom obimu.
• Rim/Fjumićino je poseban slučaj i verovatno najsigurnija linija iz kategorije (b): iako matrica preklapanja pokazuje da bi mogla biti opslužena preko W obrasca iz bilo koje od pet baza, Wizz u Rimu već ima jednu od svojih najvećih baza u celoj mreži (16 vazduhoplova, 17. dolazi u oktobru 2026.). To znači da linija Beograd–Rim verovatno uopšte ne zahteva preusmeravanje jednog od 4 beogradska vazduhoplova — rimska baza već ima dovoljno kapaciteta da doda direktnu rotaciju FCO–BEG–FCO iz sopstvene flote. Ovo je verovatnije rešenje od W obrasca iz Tirane. Videti odeljak 3 za konkretnu procenu.
• Madrid je i kandidat za „W“ obrazac I snažan kandidat za „premeštanje baze“ na novu madridsku bazu (videti dole) — za razliku od Rima, madridska baza je mala i tek se otvara, pa bi realno zahtevala jedan od 4 beogradska vazduhoplova.
• Fridrihshafen i Geteborg se preklapaju samo sa Skopljem; Geteborg dodatno nosi skandinavski problem sa radnim vremenom posade.
• Dortmund, nasuprot Rimu, nema nikakvu Wizz bazu — samo je destinacija koju opslužuju druge baze (npr. Skoplje, Sofija, Tirana). Linija Beograd–Dortmund može opstati isključivo preko W obrasca iz jedne od tih baza; direktno baziran vazduhoplov u Dortmundu nije opcija jer takva baza ne postoji.

Provera izvodljivosti prema maksimalnom radnom vremenu posade (autorska procena, NIJE Wizzov zvaničan stav): Wizz je izričito naveo samo Skandinaviju kao geografski nekompatibilnu sa W obrascem zbog dužine sektora.

Ispod je proširena procena istog problema na četiri dodatne rute, urađena po istoj logici: W rotacija se sastoji od 4 letna sektora (baza→međugradski čvor→BEG→međugradski čvor→baza) koje leti ista posada u jednoj radnoj smeni. Prema standardnim EASA FTL pravilima, maksimalno radno vreme (FDP) za neuvećanu posadu od dva pilota pri 4 sektora iznosi otprilike 12h00min u povoljnom vremenskom prozoru (manje za rane jutarnje polaske, što je čest slučaj kod Wizzovih beogradskih rotacija). Procena bloka leta urađena je iz približnih ortodromskih rastojanja, uz tri okretanja (turnaround) i vreme pripreme/završetka smene:

Zaključak:

Od ove četiri linije, samo Berlin udobno staje u standardni budžet radnog vremena posade (Beograd–Berlin je relativno kratka deonica, slična po dužini Bazelu ili Rimu).

Hamburg je granični slučaj — verovatno neizvodljiv ako rotacija počinje rano ujutru, što je uobičajeno za prve jutarnje letove iz Beograda.

Pariz/Bove i Eindhoven prelaze granicu radnog vremena po istoj logici koju je Wizz primenio na Skandinaviju, i verovatno bi zahtevali ili promenu posade na međugradskom čvoru (što unosi dodatnu operativnu složenost) ili dvodnevnu rotaciju sa noćenjem — što se ne uklapa u W mehanizam koji je Wizz opisao (isti dan, ista posada, povratak u matičnu bazu).

Ovo je autorska procena zasnovana na standardnim EASA FTL tabelama i procenjenim udaljenostima, a ne izjava Wizza — Wizz nije objavio duty-time analizu ni za jednu od ovih 16 testiranih destinacija osim Skandinavije.

(c) Najveći rizik od potpunog ukidanja:

• Stokholm — Wizz je izričito naveo da je Skandinavija nekompatibilna sa „W“ obrascem zbog radnog vremena. Preklapanja postoje u Skoplju/Tirani, ali dužina deonice verovatno isključuje rotaciju istog dana. Veoma visok rizik ukidanja.
• Geteborg, Malme — isti skandinavski problem sa radnim vremenom; ograničena preklapanja. Visok rizik.
• Aligero, Palermo, Piza, Hanija — linije za slobodno vreme lansirane 2026. Palermo/Aligero se preklapaju samo sezonski u Skoplju/Sofiji/Tirani; Piza i Hanija NEMAJU potvrđeno preklapanje sa nijednom bliskom bazom, tako da „W“ obrazac nije moguć. Visok rizik ukidanja (posebno Piza i Hanja).
• Alikante — nema potvrđenog preklapanja sa bliskom bazom;  Visok rizik.
• Grenobl — sezonska zimska linija, bez potvrđenog preklapanja; visok rizik.
• Pariz/Bove i Eindhoven — geografsko preklapanje sa Sofijom postoji (videti tabelu iznad), ali autorska provera radnog vremena posade (gore) pokazuje da W rotacija iz Sofije prelazi standardnu EASA granicu od ~12h00min za 4 sektora (procenjeno ~13h40min za Pariz/Bove, ~13h00min za Ajndhoven). Ovo je ista logika koju je Wizz primenio na Skandinaviju, samo prošireno na dve dodatne, geografski udaljene linije. Visok rizik — verovatno neizvodljivo kao jednodnevna W rotacija iste posade.
• Hamburg — geografsko preklapanje postoji sa čak pet baza, ali procena radnog vremena (gore) pokazuje da W rotacija iznosi ~12h30min, iznad standardne granice od 12h00min, posebno pri ranim jutarnjim polascima. Granični slučaj — svrstan ovde umesto u kategoriju (b) zbog ovog rizika, iako ostaje mogućnost da Wizz prihvati kasniji polazak i time ostane unutar granice.

2) Analiza preraspodele flote

Nijedan izvršni direktor nije zvanično naveo gde bi otišla 4 beogradska vazduhoplova. Potvrđen javni stav Wizza je samo da će

(i) nastaviti da opslužuje Beograd sa manjim brojem letova i

(ii) razmatrati „W“ obrasce iz drugih baza.

Osim toga, scenario preraspodele je zaključak izveden iz navedenih prioriteta rasta Wizz Aira i širenja baza.

Najverovatniji „primaoci“:

• Skoplje (7 vazduhoplova): Najsnažniji partner za „W“ obrazac — svih 16 testiranih beogradskih destinacija se preklapa, geografski je najbliža baza, i Wizz ju je izričito naveo kao primer za „W“ obrazac. Skoplje je sredinom jula 2026. dobilo 7. vazduhoplov u okviru letnjeg širenja od 44 linije na prostoru bivše Jugoslavije; posade navodno govore srpski. Najverovatnije će nositi najveći deo beogradskih letova po „W“ obrascu, mada je već pod velikim opterećenjem.
• Tirana (15 vazduhoplova): Svih 6 testiranih destinacija se preklapa, plus mnoge dodatne (Malta, Nica, Pariz, Karlsrue, Malme, Ajndhoven, Berlin, Madrid). Najveća regionalna baza, sa 15. vazduhoplovom dodatim letos 2026.; snažan kandidat i za „W“ obrasce i za direktno baziranje vazduhoplova.
• Sofija (8 vazduhoplova): Svih 6 testiranih destinacija se preklapa, plus Nica/Ajndhoven/Dortmund/Hamburg/Memingen/Milano. 8. vazduhoplov dodat jula 2026. Snažan kandidat.
• Podgorica (2 vazduhoplova): Preklapanje sa 9 od 9 beogradskih destinacija, i udaljenost od samo oko 170 km od Beograda, što bi kratke deonice po „W“ obrascu učinilo efikasnim — ali samo 2 bazirana vazduhoplova ograničavaju kapacitet. Lokalne vlasti žele treći avion.
• Budimpešta (19 vazduhoplova): Najšire preklapanje mreže (svih 9 testiranih plus Alikante/Aligero/Milano). Kao matični hab Wizz Aira (W6) ima najviše vazduhoplova; vazduhoplov iz Budimpešte bi bio operativno „čist“.
• Madrid/Valensija (2+2, otvaranje 2–3. novembra 2026.): Beograd–Madrid je uspostavljena linija; „premeštanje baze“ na vazduhoplov baziran u Madridu („W“ obrazac MAD–BEG–MAD) je vrlo moguće i vremenski usklađeno, jer se madridska baza otvara iste nedelje kada počinje zimska sezona (3. novembar). Izvršni direktor Jožef Varadi je izjavio da su španske baze „samo početak naših ambicija ovde“.
• Rim/Fjumičino (16 vazduhoplova, 17. od oktobra 2026.) — NIJE „primalac“ jednog od 4 beogradska vazduhoplova, već zaseban mehanizam: Za razliku od gore navedenih baza, Rim ne mora da „prima“ nijedan od 4 preusmerena vazduhoplova da bi linija BEG–FCO opstala — baza je već toliko velika (16–17 vazduhoplova) da može jednostavno preraspodeliti sopstvenu iskorišćenost i dodati rotaciju FCO–BEG–FCO iz postojeće flote. Ovo linija Rim izdvaja od svih ostalih W-pattern kandidata i čini je, uz Larnaku/Maltu/Luton, jednom od linija sa najvišom verovatnoćom opstanka — samo preko drugačijeg mehanizma (postojeći kapacitet baze, a ne W obrazac sa jednim od 4 beogradska aviona).

Ograničenja preraspodele: Oko 24–30 vazduhoplova ostaje prizemljeno zbog problema sa GTF motorima, a rast u FG27 se usporava na srednjoročnu stopu od 10–12%, tako da postoji ograničen stvarno „slobodan“ kapacitet — četiri beogradska vazduhoplova bi verovatnije bila uklopljena u planirani rast baza (Skoplje/Tirana/Sofija/Španija) nego da stoje neaktivna. Čak i u scenariju najpovoljnijem za Wizz, raspodela učinka ova četiri vazduhoplova kroz „W“ letove iz drugih baza implicira neto smanjenje ukupnog broja sedišta za Beograd.

3) Radni scenario ishoda po linijama i konačna raspodela 4 vazduhoplova (ilustrativna rekonstrukcija — NIJE potvrđen ishod)

Napomena o statusu: Wizz do sada nije objavio konačnu odluku niti raspodelu po linijama — ovaj scenario predstavlja autorov najkonkretniji, do kraja izveden zaključak na osnovu matrice preklapanja i izjava Wizza iz prethodnih poglavlja. Cilj je da se apstraktna analiza „opstaje / W obrazac / ukida se“ prevede u jedan koherentan, proverljiv scenario — ne da se tvrdi da je ovo zvanično saopšten ishod. Kada Wizz objavi stvarni zimski red letenja, ovu tabelu treba ažurirati ili odbaciti.

Koje linije ostaju nepromenjene (bez potrebe za beogradskim vazduhoplovom):

Koja linija prelazi na direktnu rotaciju iz postojeće (velike) baze — bez trošenja jednog od 4 beogradska vazduhoplova:

Koje linije prelaze na „W“ obrazac preko jednog od 4 preusmerena beogradska vazduhoplova (ilustrativna raspodela):

Koje linije se ukidaju u potpunosti (nema izvodljivog W obrasca, Skandinavija je isključena, ili procena radnog vremena posade pokazuje prekoračenje ili je preterano neizvesna):

Stokholm, Geteborg, Aligero, Palermo, Piza, Hanija, Alikante, Grenobl, Hamburg, Malme, Dortmund, Barselona, Nica: iako je Nica geometrijski kratka i verovatno izvodljiva po radnom vremenu, Nica jer je imala samo trobazno preklapanje i nikad nije bila među najsigurnijim kandidatima) — ukupno 13 linija.

Gde odlaze 4 beogradska vazduhoplova (ilustrativna raspodela):

Rim/Fjumičino ne dobija nijedan od ova 4 vazduhoplova — liniju BEG–FCO nastavlja postojeća, već velika rimska baza iz sopstvenih resursa.

Napomena o ograničenjima provere radnog vremena: Analiza radnog vremena posade urađena je samo za rute (Hamburg, Berlin, Pariz/Bove, Eindhoven), po istoj metodologiji koju je Wizz primenio na Skandinaviju.

Konačna mreža: 3 nepromenjene linije + 1 linija preko direktne rimske baze + 8 linija preko W obrasca (raspoređenih na 4 preusmerena vazduhoplova, sa Tiranom trenutno bez precizirane linije) + 13 ukinutih linija = 25 linija ukupno.

Ovo u granicama raspona koji je Wizz sam navodio (23–29 linija) i predstavlja neto smanjenje u odnosu na trenutnih ~29, uz vidljiv gubitak jutarnjih polazaka usled ukidanja same baze. Ovaj broj i raspodela su ilustrativni najverovatniji scenario, a ne potvrđena odluka Wizz Aira — stvaran ishod zavisi od zimskog reda letenja koji se očekuje krajem septembra 2026.

Napomene o podacima:

• Spekulativno naspram potvrđenog: Nivoi opstanka linija i destinacije za preraspodelu flote predstavljaju strukturiran analitički zaključak, a ne odluke WizzAira. Wizz nije objavio plan za Beograd po pojedinačnim linijama.
• Podaci o AOC-u po linijama su oskudni: Samo je London/Luton (Wizz Air UK) čvrsto potvrđen kao izuzet iz pravila. Larnaka i Malta su zaključene na osnovu strukture baza i dosadašnje prakse, tačan AOC (W4/W6/W9) po brojevima letova za linije BEG nije jasno objavljen.
• Brojevi se razlikuju po izvorima: Wizz je u različitim izjavama opisivao beogradsku mrežu kao 23, 25, 26 ili 29 linija, i 150 naspram 200+ zaposlenih; i udeo kapaciteta od oko 19,3% (na nacionalnom nivou) i oko 20,9% (na aerodromu Beograd) potiču od OAG-a, prema Aviation Weeku.