Crna Gora je sedam godina pokušavala da preda upravljanje svoja dva međunarodna aerodroma — Podgoricom (TGD) i Tivtom (TIV) — privatnom operateru kroz 30-godišnju koncesiju. U julu 2026. taj pokušaj je propao. Evo kako se to desilo, i šta sledi.
Plan: 2018–2019
U avgustu 2018. Ministarstvo saobraćaja i pomorstva pokrenulo je javnu raspravu o Koncesionom aktu i Nacrtu ugovora koji su obuhvatali aerodrome Podgorica, Tivat i Berane. Godinu dana kasnije, 25. jula 2019, Vlada tadašnjeg premijera Duška Markovića zvanično je usvojila koncesioni akt i ugovorni okvir. Uslovi su bili ambiciozni: jednokratna naknada od 100 miliona € za državni budžet, plus 200 miliona € obavezne investicije tokom narednih 30 godina.
Zvanični tender otvoren je 11. oktobra 2019, kada je Ministarstvo — na čijem je čelu bio Osman Nurković — objavilo poziv za podnošenje prijava za pretkvalifikaciju.
Pretkvalifikacija i prvi ispadi: 2019–2021
Sedam ponuđača prijavilo se za pretkvalifikaciju. Četiri su prvobitno prošla — južnokorejski Incheon International Airport Corporation (IIAC), indijski GMR Airports, luksemburški Corporación América Airports (CAAP), i francusko-turski konzorcijum ADP-TAV — mada su na zvaničnoj listi kvalifikovanih ponuđača Vlade, u trenutku zatvaranja pretkvalifikacione faze u decembru 2019, ostala samo tri.
Krug se skoro odmah suzio. GMR je odustao pošto je francuski ADP — koji je istovremeno konkurisao sa turskim TAV-om — kupio 49% udela u indijskoj kompaniji, što je stvorilo sukob prema pravilima tendera o vlasničkoj strukturi. Međunarodna finansijska korporacija (IFC), angažovana od strane Vlade od samog početka radi struktuiranja koncesije, podržala je Tendersku komisiju tokom pretkvalifikacione faze, koja je zvanično zatvorena u decembru 2019. sa tri kvalifikovana ponuđača na listi: IIAC, CAAP, i konzorcijum ADP-TAV.
Četvorogodišnji zastoj
Ono što je trebalo da usledi bio je brz prelazak u obavezujuću fazu tendera. Umesto toga, postupak se skoro odmah zaustavio: prema kasnijem sopstvenom priznanju Vlade, stagnirao je od marta 2020. — kada je pandemija COVID-19 poremetila globalnu avijaciju — sve do trenutka kada gotovo da nije bilo nikakvog formalnog napretka narednih skoro četiri godine. U međuvremenu su se nastavili neformalni kontakti; krajem oktobra 2021, preostala tri ponuđača održala su prezentacije za Vladu premijera Zdravka Krivokapića, ali to se nije protočilo u proceduralni pomak. Tek početkom decembra 2023. Vlada je zatražila od IFC-a da se ponovo angažuje na projektu, a Tenderska komisija druge faze zvanično je formirana u februaru 2024.
Godine kašnjenja, sporova i podeljene komisije
Kada je postupak zvanično ponovo pokrenut, nastavio je da se odužuje, prolazeći kroz uzastopne vlade — Krivokapića, zatim Abazovića, pa Spajića — od kojih je svaka donosila izmene uslova, obnovljene sporove i sve veće kontroverze. U jednom trenutku, deo Tenderske komisije — uključujući predstavnike Ministarstva finansija i kabineta premijera — potpuno je obustavio postupak, navodeći zabrinutost zbog neprimerenog uticaja na pojedine članove komisije i nejednakog tretmana ponuđača. Nekoliko članova komisije podnelo je ostavke u znak protesta. Francusko-turski konzorcijum ADP-TAV — koji je neformalno slovio za favorita tokom većeg dela procesa — na kraju je odustao pre podnošenja finalne obavezujuće ponude, navodeći da su Vlada i Tenderska komisija u poslednji čas menjale ključne zahteve, procedure i pravila, i nagoveštavajući mogućnost sudskog spora.
Interesovanje Srbije dodatno je zakomplikovalo stvari. Ministar finansija Srbije Siniša Mali javno je izjavio sredinom 2025. da je Srbija zainteresovana za uključivanje u koncesiju, tvrdeći da je Beograd spreman da uloži “duplo više” od onoga što je predviđao nacrt ugovora. Crnogorsko Ministarstvo saobraćaja odbacilo je tu ideju, napominjući da tokom tenderskog postupka nikada nije stigla nikakva zvanična ni nezvanična inicijativa srpskih institucija.
Sindikati aerodroma su, s druge strane, gurali u suprotnom pravcu — tražeći odlaganje postupka i tvrdeći da Aerodromima Crne Gore koncesija uopšte nije potrebna, s obzirom na to da je državna kompanija već profitabilna i, prema njihovom mišljenju, sposobna da sama finansira sopstveni razvoj.
Završna faza: 2025–2026.
Uprkos svim turbulencijama, proces je 2025. stigao do završne faze, kada su stigle dve obavezujuće ponude: od IIAC-a, koji je osvojio 96,18 poena, i CAAP-a, sa 65,15 poena. Vlada je prvobitno očekivala da donese konačnu odluku u prvoj polovini 2025 — ali taj rok je pomeren za skoro godinu dana. Tek početkom aprila 2026. Vlada je zvanično usvojila predlog odluke o dodeli 30-godišnje koncesije prvorangiranom IIAC-u.
Uslovi objavljeni tim povodom bili su značajni: jednokratna isplata od oko 100 miliona €, varijabilna naknada u iznosu od 35% bruto prihoda, i investiciona obaveza od oko 300 miliona €, za ukupnu nominalnu vrednost od skoro milijardu € tokom trajanja koncesije. Vredi napomenuti da cifra od 100 miliona € nije bila nova — bila je propisana kao zakonski minimum jednokratne isplate još u prvobitnom Koncesionom aktu iz 2019, a pobednička ponuda IIAC-a tačno je odgovarala tom minimumu, bez premašivanja. Ministarstvo saobraćaja je zvaničan poziv za dostavljanje obavezujućih ponuda kvalifikovanim ponuđačima uputilo u decembru 2024; odgovorili su samo IIAC i CAAP. Sopstveni plan IIAC-a projektovao je da se broj putnika gotovo utrostruči, sa oko 3 miliona na 9 miliona godišnje — 5,4 miliona kroz Podgoricu u roku od sedam godina, i 3,7 miliona kroz Tivat u roku od pet godina — a to bi se postiglo učetvorostručavanjem površine aerodroma, izgradnjom novih terminala povezanih sa postojećim, udvostručavanjem parking kapaciteta, i obnovom pista. Država je trebalo da zadrži vlasništvo nad celokupnom aerodromskom imovinom tokom i nakon 30-godišnjeg perioda, uz zabranu da koncesionar hipotekuje imovinu. Pošto je vrednost stalne imovine Aerodroma Crne Gore procenjena na skoro 265 miliona €, posao je zakonski zahtevao odobrenje Skupštine — a premijer Milojko Spajić trebalo je da potpiše ugovor ukoliko poslanici daju zeleno svetlo. Međunarodna finansijska korporacija (IFC), deo Grupe Svetske banke, javno je podržala napore Vlade da okonča sedmogodišnji proces.
Ni u ovoj poznoj fazi proces nije bio bez daljih trvenja: nakon što je prvobitni rok važenja ponuda istekao 7. maja 2026, Ministarstvo saobraćaja je dva puta tražilo produženje od oba ponuđača — prvo do 7. jula, pa ponovo nakon što je i taj rok istekao bez Vladine odluke. CAAP je pristao na drugo produženje; IIAC nije. CAAP je takođe pisao Skupštini upozoravajući da bi predložene izmene ugovora o koncesiji mogle naneti Crnoj Gori štetu od miliona eura, uložio je formalni prigovor na bodovanje ponuda (koji je Komisija za koncesije odbila krajem decembra 2025), a Upravni sud Crne Gore odbio je posebnu tužbu kojom se osporavalo rešenje Komisije za koncesije.
Slom: jul 2026.
Ništa od toga nije stiglo do potpisa. Kada je produženi rok istekao, IIAC je 8. jula 2026. zvanično obavestio Ministarstvo saobraćaja da se povlači iz postupka; Vlada je vest učinila javnom otprilike deset dana kasnije. Nezvanični izvori iz Vlade, na koje se pozivaju crnogorski mediji, ukazali su na konkretan kamen spoticanja: IIAC nije bio zadovoljan uslovima ugovora — konkretno dinamikom isplate avansa od 100 miliona €, koji je sam ponudio tačno u visini zakonskog minimuma iz 2019 — i tražio je da se ta isplata odloži ili restruktuira. Drugi izveštaji sugerišu da je i samo dugogodišnje kašnjenje između proglašenja IIAC-a za najpovoljnijeg ponuđača i stvarnog potpisivanja ugovora moglo da naruši investicionu računicu južnokorejske državne kompanije koja je razmatrala višedecenijsku obavezu na evropskom tržištu.
CAAP, drugorangirani ponuđač, saopštio je da ostaje spreman da nastavi pregovore. Ali prema izvorima iz Vlade, izvršna vlast je ocenila da CAAP-ova finansijska ponuda sama po sebi nije prihvatljiva, pa je umesto pregovora sa drugorangiranim ponuđačem odlučeno da se Skupštini predloži potpuno poništenje tendera. Sindikati Aerodroma Crne Gore pozdravili su taj potez, poručujući da slom samo potvrđuje ono što su mesecima tvrdili: da predloženi koncesioni model nije bio u interesu ni kompanije, ni zaposlenih, ni države — i pozvali su poslanike da usvoje poništenje “bez odlaganja”.
Vlada je 23. jula 2026. odgovorila predlogom da se poništi ceo tenderski postupak pokrenut 2019, upućujući tu preporuku Skupštini na razmatranje. Sedam godina nakon što je javni poziv prvi put objavljen, tender koji je trebalo da modernizuje dva najprometnija aerodroma Crne Gore završio se bez potpisanog ugovora.
Šta sledi: alternativa državnog finansiranja
Slom tendera ponovo je otvorio pitanje koje je pratilo ceo proces: da li Aerodromi Crne Gore mogu jednostavno sami da finansiraju sopstvenu modernizaciju?
Do početka septembra 2026, to pitanje se preselilo u centar debate. Premijer Milojko Spajić najavio je hitnu izradu novog Master plana za dugoročni razvoj oba aerodroma, zajedno sa formiranjem međuresorskog koordinacionog tela koje bi vodilo taj napor — sa ciljem da prioritetni radovi počnu pre letnje sezone 2027.
Istovremeno, izvršni direktor Aerodroma Crne Gore Roko Tolić izjavio je za Regionpress da državna kompanija može sama da finansira program modernizacije vredan 200–300 miliona €, bez koncesionara — pozivajući se na snažne finansije kompanije i uverenje da bi domaći i međunarodni kreditori bili spremni da odobre kredite pod povoljnim uslovima. Tolić procenjuje da bi samostalno finansiran razvoj zahtevao oko pet godina da bi se dostigao nivo infrastrukture koji je trebalo da bude ostvaren mnogo ranije.
Obim pritiska koji stoji iza svega ovoga nije sporan. Aerodromi Crne Gore su 2025. godine prvi put opslužili više od 3 miliona putnika, a menadžment sada očekuje da će taj rezultat u 2026. biti dostignut već do kraja septembra — tri meseca ranije nego prethodne godine. Deo rasta pripisuje se novoj podsticajnoj šemi za aviokompanije: gotovo 13 miliona € podsticaja isplaćeno je 2025, sa projektovanih 18 miliona € za 2026, sa ciljem otvaranja novih ruta i održavanja linija van glavne turističke sezone.
Dva puta, jedna nerešena odluka
Vladin plan za Aerodrom Podgorica uključuje novi terminal, proširenu i rekonstruisanu platformu, i produženu pistu — sa dugoročnim ciljem osposobljavanja aerodroma za prihvat širokotrupnih aviona i uspostavljanje direktnih interkontinentalnih linija. Plan za Tivat obuhvata novi terminal, platformu, rulnu stazu, i potpunu rekonstrukciju piste. Novi Master plan ima i praktičnu svrhu izvan projektovanja: predstavlja formalni uslov za prijavljivanje na EU fondove i povoljno finansiranje od međunarodnih finansijskih institucija.
Da li će se taj razvoj odvijati pod državnim vlasništvom ili kroz obnovljeni koncesioni model — ostaje zaista otvoreno pitanje. Koncesija bi mogla doneti bržu finansijsku injekciju i ubrzati izgradnju; zadržavanje državnog vlasništva čuva buduću dobit za državu, ali nosi rizik sporijih administrativnih procedura i izloženosti političkim promenama. Toličevo upozorenje možda je najoštriji deo cele priče: najveći rizik, kaže on, nije izbor jednog ili drugog modela — već nastavak sadašnjeg stanja bez ikakve konačne odluke.
Izvori: Vlada Crne Gore (gov.me); Avio Portal; Investitor.me; Aero Telegraf; N1 Info; Portal Analitika; CdM; Aktuelno.me; Bankar.me; Press Online; Srpska Info; Primorski Portal; Borba.me; Dan.co.me; Adria TV Portal; SeeNews; EX-YU Aviation News; MINA Business; Montenegrobusiness.eu; Kodex.me; Monitor.co.me; Radio Skala.
Leave a Reply