Vojna vežba elektronskog ratovanja SAD po prvi put je dovedena u vezu sa smrtonosnom nesrećom civilnog vazduhoplova. Preliminarni izveštaj Nacionalnog odbora za bezbednost saobraćaja (NTSB) pokazuje da je sanitetski avion Beechcraft King Air izgubio GPS navigaciju dok je u blizini bila u toku vojna vežba ometanja signala, samo trenutak pre nego što se srušio u planinski masiv u Novom Meksiku.
Let
Nešto pre ponoći 13. maja 2026, dvomotorni turboprop King Air (registracija N249CP), koji je za Trans Aero Medical Services operisala kompanija Generations Jets, poleteo je sa aerodroma Roswell Air Center na kratak let ka regionalnom aerodromu Sierra Blanca kod mesta Ruidoso, gde je posada trebalo da preuzme pacijenta i preveze ga u Albukerki. U avionu su bila dva pilota i dve medicinske sestre.
Oko osam minuta nakon poletanja, kontrola letenja primetila je da se avion nalazi približno 300 metara iznad dodeljene visine. Posada je javila da je izgubila GPS signal i zatražila kurs. Kontrolori su počeli da vraćaju let na pravi kurs, a već posle nekoliko minuta zatražili su od vojske da obustavi ometanje signala u tom području.
Vežba
Smetnje su poticale od vežbe NAVFEST, godišnje vežbe elektronskog ratovanja koju sprovodi 746. eskadrila za testiranje Ratnog vazduhoplovstva SAD na poligonu White Sands, oko 65 kilometara od mesta nesreće. Na vežbi učestvuju jedinice elektronskog ratovanja iz više rodova vojske SAD, predstavnici odbrambene industrije i saveznicke vojske, a testiraju se ometanje GPS signala, otpornost navigacionih sistema i odbrana od dronova. FAA je pre vežbe izdala upozorenje da GPS signal može biti oslabljen u radijusu od čak 640 kilometara u periodu od 12. do 18. maja.
Kako se nesreća odigrala
Kako prilaz uz pomoć GPS-a nije bio moguć, posada je zatražila vektore za instrumentalni prilaz aerodromu Sierra Blanca. Dok su kontrolori bili zauzeti preusmeravanjem nekoliko drugih aviona koji su takođe bili pogođeni ometanjem, obećano uputstvo nije stiglo na vreme. U 00:08, piloti su primetili svetla piste aerodroma na oko 50 kilometara jugozapadno i odlučili su da nastave vizuelno, umesto da čekaju instrumentalni prilaz.
Ta odluka usmerila je avion pravo ka planinama Capitan, čiji vrhovi prelaze 3.000 metara, u noći bez mesečine. Istražitelji navode i drugu otežavajuću okolnost: automatska meteorološka stanica na aerodromu Sierra Blanca te noći nije radila, zbog čega nijedan od instrumentalnih prilaza aerodromu formalno nije bio odobren bez lokalno podešenog visinomera – faktor koji je, nezavisno od ometanja signala, mogao uticati na tačnost očitavanja visine. Dok se avion spuštao ka onome što je posada smatrala pistom, visinomer je pokazivao oko 180 metara više od stvarne visine. King Air je udario u padinu planine, usmrtivši svo četvoro putnika i izazvavši šumski požar koji je goreo skoro mesec dana.
Šta još nije poznato
NTSB je jasno naglasio da je ovo preliminarni izveštaj, a ne konačan nalaz o uzroku nesreće – istražitelji tek treba da utvrde da li su sistemi za upozorenje na blizinu terena na avionu takođe bili pogođeni ometanjem, da li su piloti bili upoznati sa FAA upozorenjem, i koliko je nedostajuće podešavanje visinomera uticalo na završni deo leta. Konačan izveštaj se ne očekuje pre 2027. godine. Američka vojska nije izdala javno saopštenje o nesreći od objavljivanja preliminarnog izveštaja.
Klasičan primer “modela švajcarskog sira”
Stručnjaci za bezbednost u vazduhoplovstvu često koriste “model švajcarskog sira” (Swiss cheese model), koji je razvio psiholog Džejms Rizon (James Reason), da objasne nesreće poput ove. Model posmatra vazduhoplovni sistem kao niz odbrambenih slojeva – tehnologiju, procedure, obuku, zemaljsku infrastrukturu – od kojih svaki ima potencijalne slabe tačke, poput rupa u krišci sira. Normalno se te rupe ne poklapaju, pa jedan propust “uhvati” naredni sloj odbrane. Do ozbiljne nesreće dolazi tek kada se rupe u više slojeva istovremeno poklope, omogućavajući da opasnost prođe pravo kroz sistem.
Upravo se to, čini se, dogodilo i ove noći. Ometanje GPS signala onemogućilo je primarni prilaz. Neispravna meteorološka stanica formalno je onemogućila oba instrumentalna prilaza i ostavila posadu bez pouzdanog referentnog visinomera. Posada je radila pod vremenskim pritiskom, sa malo vremena za pripremu leta. Let se odvijao u noći bez mesečine, čime su izgubljeni vizuelni orijentiri terena. A obećani radarski vektori kontrole letenja nisu stigli pre nego što se posada opredelila za vizuelni prilaz. Verovatno nijedan od ovih faktora sam po sebi ne bi bio koban – zajedno, omogućili su da opasna putanja leta prođe kroz sve mehanizme zaštite koji su trebalo da je spreče.
Šira slika
Ovo se smatra prvom fatalnom nesrećom civilnog vazduhoplova povezanom sa ometanjem GPS signala od strane vojske SAD, ali ne i prvim opasnim incidentom te vrste. U martu 2025, avioni u prilazu vašingtonskom aerodromu Regan nacionalni primili su lažna upozorenja sistema za izbegavanje sudara, čiji je uzrok bila obližnja vežba elektronskog ratovanja Tajne službe SAD.
Slični incidenti verovatno će postajati sve češći. Zvaničnici SAD godinama priznaju da američke sposobnosti elektronskog ratovanja zaostaju za Rusijom i Kinom – jaz koji je rat u Ukrajini jasno pokazao, s obzirom na to da su GPS-navođena oružja obe strane u sukobu učestalo bila onesposobljavana ometanjem signala. Kao odgovor, američka kopnena vojska je prošle godine objavila svoju prvu Sveobuhvatnu strategiju elektromagnetnog ratovanja, sa ciljem da do 2028. godine elektronsko ratovanje integriše u svaku jedinicu. Sa preko 44.000 letova dnevno u vazdušnom prostoru SAD, odnos između vojne spremnosti i bezbednosti civilnog vazduhoplovstva verovatno će i dalje biti predmet pažnje.
Izvor: preliminarni izveštaj NTSB, nesreća br. WPR26FA186.
Leave a Reply